Stevan Bošnjak
SVEČANA PESMA, HIMNA FIZISTA
Pustorečani rade na svojim imanjima
u Pustom Polju gde se bave voćarstvom
Samo za registrovane korisnike
lete ptice koje ne lete
i nema ljubavi kojih je bilo
Opštih nema podataka o Slavoljupki
u tri sobe pod tri plafona pod tri knaufa
tri su rabic mreže pod Avramenko nosačima od rogozine.
A plafon beše baš ulegnut i malter padao je preteći
njenoj nasmejanosti, kobnijim komadima,
kao da je KUD "KOLO" igralo, po njemu,
splet igara iz bivše Jugoslavije.
Skakutali su neobjašnjivo i volšebno
po gore opisanim plafonima
nad donjim prostorima neobjašnjivih prostorija.
Ja sam insistirao na "Branku Krsmanoviću",
ali je Dunja presekla: KUD "KOLO"! Deda!
A sa Dunjom nema rasprave i nikakvo šarmantno tu
šegačenje ne pomaže.
Podsetila me na generala Momčila i baš mi je bilo milo
što je onako plava zelenooko plavoojka!
I tad sam se setio onih davnih stihova velikih svetskih pesnika:
a
a
dž
a
a
dž
a
Lovci na lovce seli su u Majbahe i Bentlije tada
velikom su brzinom tim magistralnim putevima
čistili bolne modalitete svesti
i vikali su kao sumanuti istinski sumanuto
k
l
e
š
a
I stvarno Bog tad stvori
svetlila pod plafonom knaufska: sijalice
i vide Bog da su svetlila plafonska-sijalice dobra
i bi to Prvo Dobro.
I stvori Bog Drugo Dobro zemaljsko
stvori bilborde da su na njima Čovek i Žena, slike da su
i vide da je to dobro i ne samo da bi dobro
već i reče da se priča da dobro je
i samim tim i bi i to Drugo Dobro-dobro.
Al' posvadiše se u sledećem već kadru
Čovek i Žena jer ovako Čoveku reče Žena:
ja hoću da sam na bilbordu božijem
s' leve a ti da si na njemu s' desne strane
ako li izmenu budeš tražio strana
dobro proći nećeš i Dobro onako generalno,
eshatološki uzev, biti dobro neće!
A na te reči ženine, ovako odgovori ženi čovek:
Ma zabole me ženo voljena sa koje će ko
strane biti i da bude kako mora biti.
Vidi bre, udarila gadna vrućina,
vrućinčina tajno joj je ime, ženo voljena.
Već curimo gravitacijom nadole sa bilborda božijeg
svučeni, gravitacionom neumitnošću privučeni,
sa bilborda curimo ženo voljena kao ptice koje lete
a da ih nikada bilo nije, a ti mi tu izvodiš kerefeke!
Te ti se tu oni silno posvadiše i svadiše se
dok sunce još silnije ne upeče, gravitacija
podivlja sasma, Čovek i Žena spadoše sa bilborda božijeg
cureć u tankom svađajućem mlazu koji beše kiseo i lužinast.
Još su se neko vreme svađali isparavanjem, dok sunce ne
upeče i zenit, tad se i Bog skloni u hladovinu
a ona barica, što beše izmenjeno,
istina nestajuće agrergatno stanje ono dvoje,
ishlapi pred začuđenim praznim očima
tužnog, malo je reći obmanutog bilborda.
Više je bio očekivao, i zatim se bio pitao:
Dal' odoše Oni u onaj najlepši dan njihovih života
koji tamo gde mišljaše da otišli su, zna da potraje!
Il' profanije je možda to!
A i Bog se baš ne pokaza sa odgovorima.
E, zato, zbog toga, otada:
pesnici pevaju
tragači tragaju
pitači pitaju
odgonetači odgonetaju
kopači kopaju
pijanice piju
svirači sviraju
guslari guslaju
Gurke gurkaju...
A ja vam kažem, zaista vam kažem, da tamo je tako to
i zbog toga se medeni hleb sa mlevenim leblebijama i susamom
jede i pivo se koje ne izaziva diplopiju i nadimanje
nit' šokira hepatocite, tamo pije.
Zato sad na ovom mestu razmisli o ovome, pa i odgovori,
nisi Bog da ćutiš i da se blesav praviš:
Da li je ledeni breg samo sa slikovnice slika,
il' leden ponekad iz tame izranja i trup od metala reže!
Koliko je puta, to hoću taksativno, bilo!
Šta milije ti je:
anarhija
il' sinarhija
plemeniti feudalizam
il' matematički kapitalizam
monarhija, Gvelfi i Gibelini
il' Fizizam!
Niš, 25. 8. 2011.
Stevan Bošnjak, prigodom Godišnjih fizističkih saturnalija.
 |
| Gabrovačka reka: mit koji teče. |
***************
