1.
Fizizam je poetski pokret velike sinteze Sada, Ovde i Jeste, koji se obraća Sadašnjosti kao svom jedinom estetskom kriterijumu i jedinom izvoru istine!
Fizistička poezija je rođena kao bunt protiv nemoćne, ishlapele intelektualističke i metafizičke poezije, nerazumljive i apstraktne do bezizražajnosti, protiv poezije koja je bez ikakve komunikacijske i samokomunikacijske vrednosti.
Fizistička poezija je ujedno i bunt protiv suvoparno formalističkog duha savremenog intelektualca, kao i protiv scijentističke rascepkanosti i specijalizovanosti duha modernog čoveka.
Fizistička poezija, međutim, nema ni ciljeve dosezanja Apsoluta i Najvišeg, jer svet je isuviše složen, raznovrstan i sadržajan da bi u njemu bilo vredno posezati za imaginarnim božanstvima. Jedino moguć i jedini pravi cilj fizističke poezije je Istina, ali ne metafizička, apstraktna istina, već iskrena ljudska Istina.
Fizizam ne interesuju svetovi koje neko zamišlja i želi. On peva o svetovima jestestvenim - onima koji jesu. Poezija fizisa Jeste za svet koji Jeste. Ona peva o cenama na pijaci, o redovima za hleb, o istanjenim porodičnim buyetima, o očaju podstanara, peva o neurednoj fioci jednog dana kada je gradom vitlao vetar, peva o suncu koje izaziva opekotine, peva o teoriji relativnosti i kvantnim skokovima elektrona, peva o polnom odnosu dok na televiziji obaveštaju o rastu cena struje, peva o trulom paradajzu i napuštenim poljima - ne o vrednim - srceparateljski - dobrim ratarima, peva o susretu u jedno veče i podizanju suknje - iz kog sve proističe /ne iz čežnjivih pogleda kako su nas učili/, peva o kiši, o nuklearnim centralama, o đubretu, o smogu, o ratu /ali ne o istorijskom, već o ljudskom, psihološkom ratu/, ona peva o svemu što Jeste, bez lažne želje da se ikome i ičemu /pa ma to bili Sunce i Vasiona/ dodvori. Ona ne želi da bude više JESTE od samog veličanstvenog JESTE.
Fizistička poezija i fizisti pevaju ono što im je na volju, pevaju o svetu i za svet kome treba istinom uprljati bela dvolična, trolična, petolična, en-tolična malograđanska lica /istina je TU, nju ne treba ispirati kao zlato iz rečnog nanosa, ona je i na ĐUBRIŠTU svake ulice OVOG SVETA/.
Metafizička poezija je negovala UPROSEČENOG MALOGRAĐANINA. Ona mu je govorila Buji Paji, Buji Paji... To je sramno. Fizistička poezija i fizisti bacaju mu vlastiti kal u lice i lome okove dvostrukog morala.
Fizistička poezija je odraz stvarnosti u traženju istine, i ona je onoliko istina koliko je istina prepoznatljiva /u datom na svetu/. Ona kaže: ne lažite kako TRAŽITE istinu, ne lažite kako je do istine TEŠKO DOĆI, ne lažite jer VI NE TRAŽITE DA NAĐETE! VI MOŽETE, ALI NEĆETE!
Fizizam negira sve oblike malograđanštine, traženjem istine kao pravog stanja stvari i događaja u mikro i makro kosmosu (kako na trotoarima grada, tako i u dubinama Vasione).
Fizizam zna da je čovečanstvu, u svoj dosadašnjoj istoriji, ISTINA uvek bila dostupna, ali je ono NIJE HTELO SPOZNATI /NE DA NIJE MOGLO/. Međutim, u svoj dosadašnjoj istoriji čovečanstva ISTINA nije bila identična OPSTANKU. Danas to JESTE! Neistina se identifikuje sa UNIŠTENjEM /razaranjem civilizacije u novom svetskom ratu/.
Fizizam zna da su poslednje decenije dvadesetog veka, kraj drugog milenijuma, prekretnica evolucije čovečanstva. U čoveku i čovečanstvu došlo je do polarizacije suprotnosti do krajnjih granica /psihičkih i socijalnih/. Dva su puta kojima se može dalje krenuti i oba vode revolucijskim skokovima svesti: jedan - RUŠILAČKI, KONFLIKTNI kog kruniše atomski rat i sveopšte uništenje civilizacije, i drugi - HUMANITARNI, DEMOKRATSKI, kog kruniše ujedinjenje civilizacije i individualna dobrobit i blagostanje.
Fizizam sluti /ali ne metafizičkom Slutnjom, već slutnjom koja proističe iz obilja činjenica i dokaza svakodnevice, slutnjom kojoj je koren u JESTE, slutnjom koja je plod realnog očekivanja, a ne apokaliptična vizija samozvanih proroka/, dakle, on sluti i plaši se atomskog rata kao finalne tvorevine mikro i makro konflikata i trauma na svim socijalnim i psihičkim nivoima. Kao reakcija na taj stav, fizizam peva o atomskom ratu - UPOZORAVA!
Fizizam odbacuje ljudsko delanje u kome reči stoje iza reči /tajni višak značenja koji je moćno oružje odljuđivanja i prirasta malograđanštine/, varka iza reči, varka iza varke. Fizizam zahteva da ISTINA bude ISTINA u svoj punoći i vidljivosti. Fizizam ne trpi laž, dvostruko značenje, glazuru, snishodljivo smeškanje. On jednom rečju odbacuje dvostruki moral iskazan sloganom:
JEDNO MISLITI - DRUGO GOVORITI - TREĆE RADITI.
Fizizam smatra da je danas vreme za divlju, šibajuću poeziju, poeziju koja će ljudima pružiti sliku pravog stanja stvari:
a) Put smrti i uništenja kojim čovečanstvo, kako sada stvari stoje, neumitno ide.
b) Epizodnost njegove pojave u nemerljivom Prostoru i Vremenu Vasione.
c) Da čovek - čovečanstvo, nikom do SAMOM SEBI I ZA SEBE, nije odgovoran za svoje /ovakvo ili onakvo/ ponašanje, dela i odluke. Prema tome on svoju ODGOVORNOST za vlastitu egzistenciju i esenciju NI SA KIM /nema bogova/ ne može podeliti.
Fizistička istina je trnovita, ona probada ogrubela građanska srca, fizizam pretače istinu u ujedajuće krike, u gorku muziku koja budi ljude iz ušećerenog, sentimentalnog sna i baca ga na užareni asfalt gradske otuđenosti, baca ga u VRTLOG PLANETARNOG SUKOBA. Fizizam daje istinu kao injekciju protiv ravnodušnosti svetske malograđanštine.
/Izvršiti analizu sledećeg primera: 6. avgusta 1945. u paklu A-bombe nestala je Hirošima. Avgusta meseca 1981. donosi se odluka o proizvodnji neutronske bombe koja: "UNIŠTAVA ŽIVA BIĆA A POŠTEĐUJE MATERIJALNE OBJEKTE od razaranja..." Ovo je za smejanje, plakanje, ujedanje i udaranje nogama ujedno. Tipičan obrazac mišljenja koji nas gura u PAKAO./
Dakle, svi vi poštovani: Fizistička poezija i oni koji je slede pišući je i čitajući, NE SANjA O SVETU - ONA GA VARI! Ona je jednostavna. Ona želi da uhvati, spozna i razume OVO VELIKO VREME U KOME SE SVE SUDBINE ODREĐUJU, a da nažalost mnogi toga nisu, ili ne žele biti svesni.
Ona razobličuje ovaj MAGIČNI MIG zadnjih desetleća dvadesetog veka, sa svim njegovim nadama i strahovima. Ona kaže: DOSTA je šarenih laža i konfetica obećane budućnosti. Dajte da vidimo šta se može učiniti sa ovim kršem sadašnjosti. Ona kaže: Ljudi!!! Ona vapi: ljudi, ne maštajte, već delajte, ali delajte brzo jer nema mnogo vremena. Po tome je ona imperativna.
SPASITE MIR U IME ČOVEKA, SPASITE ČOVEKA MIROM!
Fizistička poezija odbacuje sve ograde da bi mogla sručiti istinu čoveku - čovečanstvu u lice, u telo, u dušu, u dela. Ali ona se ne iscrpljuje idejom mira, ona ga nadilazi kao što fizis nadilazi socijalne tvorevine. Sloboda i mir su njeno HUMANISTIČKO JEZGRO, ali ništa više i ništa bolje od toga.
Fizistička poezija je sve što JESTE. Ona je onoliko više od metafizike koliko je JESTE više od MOŽDA, koliko je DANAS više od SUTRA i JUČE, koliko je ISTINA više od SLUTNjI i NAGAĐANjA.
Fizistička poezija NIJE POEZIJA PODATAKA /jer ona nema za cilj da samo beleži zbivanja, da prepisuje svet u svoju poetsku memoriju/, već deluje na svet svojom moćnom rečju, čime ga ISTINIZIRA.
Fizizam nije ni bit poezija, jer za razliku od nje ona ne ostaje u okviru građansko-pacifističkih kretanja.
Fizizam nije nadrealizam. Odnos nadrealizma i fizističke poezije je odnos između "prošlog" i "danas", odnos "otuđeno-promašenog" i "jestestveno-delajućeg".
Nadrealisti puštaju da iracionalno, intuitivno i podsvesno govori kroz njih i tako postaju mehanizmi, poluge, predmeti, hodnici za probijanje nadpsihičkog i podpsihičkog u svet realnosti, u život. Fizistička poezija nije i ne želi da bude saobraćajno sredstvo, aparat, kompjuter za prevođenje iracionalnog, intuitivnog i podsvesnog na jezik realnosti. Dosta je poezije psihoanalitičkih arhetipskih pesnika! Fizisti uzimaju iracionalnost, nagone, podsvest kao jedan od svojih predmeta pevanja; iracionalni i racionalni su naši stavovi, prema svetu, a svet je onakav kakav jeste - ravnodušan na svekoliki duhovni košmar čoveka. Fizisti nisu pasivni, oni nisu sluge podsvesnom, oni su ti koji su gospodari, oni su ti koji prekrajaju, kombinuju, variraju, permutuju, spajaju, razdvajaju, opisuju, prevazilaze, kastriraju, produbljuju, produhovljuju, oni su ti koji se iracionalnošću koriste kao aparatom za brijanje, kao hemijskom olovkom, kao ciglom i cementom, kao rupom za isticanje surutke "neprobojnih" metafizičkih principa.
Ni singalizam kao "avangardni" pokret koji "radikalno raskida tradicijom" fizisti ne smatraju doslovno poetskim pokretom. Dok je u signalizmu osamostaljeno i predimenzionirano značenje slova, znaka, fizistički jezik je jezik sastavljen od REČI povezanih u nedeljivo tkivo pesme. Fizistički jezik je jezik predmeta koji se nižu kao u dečjoj slagalici, gradeći sliku istine jedne epohe, jednog veličanstvenog SADA. Predmeti se mogu nizati na prvi pogled slučajno, ali i tada je taj niz posledica svesnog pesničkog čina, izraza opšteg haosa svojstvenog svetu.
Fizizam priznaje predmet za jezičku osnovu poezije, predmet shvaćen u najširem smislu kao svaka postojeća, jestestvena, materijalna i duhovna stvar, pojava, jestestvena, materijalna i duhovna stvar, pojava, događaj, delo. Dakle, pojam predmeta se ne odnosi samo na materijalne predmete (materija = prostor = vreme) već i na sva duhovna iskustva, znanja, ideje, moći, osećaje. Fizizam tretira predmete dvojako: kao mikro i kao makro svet istovremeno, kao simbole i kao posebne, sobom određene vrednosti. Poetski cilj opravdava poetska sredstva. Sve se može koristiti, svaki predmet je poetski predmet. Nema a priori poetskih ili nepoetskih predmeta.
Fizistička estetika je SVRHOVITA estetika. Svrhovita estetika je funkcionalna estetika - njen osnovni kriterijum je istina, i neposredno vezano za nju, uticaj na čitaoca. Ako se čitalac nađe pogođen pesmom, ako u njoj nađe istinu, pesma je dobra. Ako ne nađe ništa - sam čitalac treba da se menja! Svrhovita estetika je slična procesu mentalne hemije. Pesnički um /rastvor/ strukturalizuje elemente /činjenice/, pa otuda proces kristalizacije /pesme/ teče kontrolisanim tokom u željenom pravcu /dejstvo: razumsko, voljno i afektivno na čitaoca/.
Svrhovita estetika je fluidna, estetika koja se prilagođava reljefu, sadržajima i oblicima stvarnosti. Svrhovita estetika je estetika prividne nahajnosti, razbarušenosti, surove nežnosti, nezgrapne finoće, estetika leporužnog i ružnolepog kao saglasja a ne suprotnosti.
I zato fizizam SVRHOVITOM ESTETIKOM za pravo načelo ističe PREDMETNU ISTINU kojoj su podređene kategorije lepog i ružnog.
Svrha fizističkog dela je umanjenje razlike između poezije i života, i to na jedino pravi i mogući način POMERANjEM GRANICA DOŽIVLjAJNOSTI SVETA. Poetski preoblikovati život ili pesmom osmisliti egzistenciju na fizistički način, ne znači samo okrenuti doživljavljanje i namenu stvari naglavačke, to ne znači prosto koristiti kafane kao muzeje, cipele kao vajarsko sredstvo, to ne znači danju spavati, noću budnovati. Fizistički je pronaći nove ciljeve za stare prostore, nove namene za stara sredstva, stara sredstva za nove prostore, nova tumačenja starih konvencija, pronaći, umnožiti i razložiti, sve to u cilju osmišljavanja humanijih i iskrenijih sadržaja života. Voditi život van šema utvrđenih malograđanskom logikom. Svaki poetski i životni čin fizista vrši iz određenih osmišljenih, unutrašnjih razloga, a ne automatski ili po rokovnicima i lošim navikama, ne pod prinudom malograđanskog mita o Redu i Sreći. Zato fizizam izjednačuje:
POEZIJA = ŽIVOT = STVARNOST = ISTINA
Fizistička poezija je poezija VELIKE SINTEZE. Ona koristi sve a ostaje svoja, odnoseći se večno na danas, uvek na danas, tražeći i nalazeći u tom danas večnost. Fizizam definiše ovo postojanje, ovu stvarnost, kao mesto bivstvovanja. Fizističko pevanje je vraćanje jednostavnosti: biti razumljiv, govoriti o složenom jednostavno.
Fizizam uspostavlja svoj odnos prema predmetima pesama, odnos koji ide od samrtne ozbiljnosti do samrtne ironije, od očaja do zavitlavanja, od tragike do humora, isto onako kako se to dešava u životu. Kroz fizistu se prelama iskustvo stvarnosti, on je katalizator koji daje smisao i svrhu i pevanju i stvarnosti.
Dakle, FIZIZAM je kompleksan poetski sistem u razvoju koji u svoju strukturu može integrisati beskraj elemenata iz brojnih oblasti kulture uopšte. On je OTVORENO DELO koje prihvata i naučne metode pri pisanju pesme /merenje, brojanje, anketa, intervju/, pri čemu je konačan cilj formiranje umetničkih, manufakturnih radionica u kojima se živi umetnost i umetnizuje život.
Na kraju , fizizam čine tri celine:
1. FIZISTIČKI AKTIVIZAM (Borba protiv svetske malograđanštine i atomskog rata, kao i ujedinjavanje poezije, života, stvarnosti i istine).
2. ESTETIKA FIZIZMA (SVRHOVITA)
3. ISTINOLOGIJA FIZIZMA (Karakteriše je traženje istine svim dostupnim sredstvima i načinima).
Fizizam stoji pred nama kao veliki izazov, kao pećina ili nova planeta koje tek treba istražiti, ispitati, obraditi i naseliti pesmama.
Stevan Bošnjak,Goran Stanković,Zoran Pešić Sigma
(Objavljeno u Nišu u listu "Zbivanja" 29. januara 1982. godine)
 |
| Zoran Pešić Sigma, Goran Stanković i Stevan Bošnjak |
Нема коментара:
Постави коментар